Shizofrenija je reč koja može da uznemiri ljude. U medijima se često koristi – nepravilno i nepošteno – da bi se opisalo nasilno i uznemiravajuće ponašanje. Stoga ne iznenađuje što mnogi smatraju da ova dijagnoza može više da škodi nego da koristi. Osobe kojima je data dijagnoza shizofrenije neretko osećaju da su time okarakterisane kao nasilne osobe van kontrole, kada to očigledno nisu.

Još uvek upotrebljavamo reč ’shizofrenija’ iz prostog razloga što nismo izumeli drugu koja bi opisala kombinaciju simptoma i karakterističnih ponašanja koje ćemo ovde opisati. Iako možda smatrate da ova reč nije naročito korisna, informacije ovde će možda ipak biti od koristi.

Šta je shizofrenija?

Shizofrenija je problem mentalnog zdravlja koji utiče na način na koji razmišljamo, osećamo i na koji se ponašamo. Simptomi shizofrenije se često dele na „pozitivne“ i „negativne“.

„Pozitivni“ simptomi

U ovu grupu simptoma svrstavamo brojna neobična iskustva. Mnogi ljudi imaju ovakva iskustva s vremena na vreme i ona sama po sebi ne predstavljaju uvek problem. U shizofreniji, ona su često intenzivna, problematična i uzrokuju veliku patnju.

Halucinacija je reč koju upotrebljavamo kada vidimo, osetimo, čujemo ili pomirišemo nešto, ali kada ne postoji realan uzrok te čulne senzacije. U najvećem broju slučajeva, u shizofreniji se javljaju slušne halucinacije. Glasovi koje neko čuje zvuče potpuno stvarno. Najčešće se čini da dolaze spolja, iako drugi ljudi ne mogu da ih čuju. Glasovi mogu dolaziti iz određenih predmeta ili mesta, ali to ne mora uvek biti tako. Glasovi mogu direktno vama da se obraćaju, a mogu i da pričaju o vama (kao da prisluškujete nečiji razgovor). Mogu biti prijatne, ali su daleko češće kritički nastrojene, uvredljive ili uznemiravajuće. Različiti ljudi na različite načine reaguju na njih – možda verujete da morate da ih poslušate, možda pokušate da im se obratite, možda se zapitate da ne dolaze iz sakrivenih mikrofona, itd.

Ovi glasovi nisu izmišljeni – osobe sa shizofrenijom ih zaista čuju, ali oni ne dolaze spolja, već ih je stvorio njihov um. Ispitivanja su pokazala da su tokom haluciniranja aktivni isti oni delovi mozga koji su aktivni kada pokušavamo da govorimo. Izgleda da mozak „pobrka“ neke naše misli sa glasovima koji dolaze spolja.

Akustičke halucinacije nisu karakteristika samo shizofrenije. One se povremeno sreću u teškim oblicima depresije. Takođe, moguće je čuti glasove koji ni na koji način ne ometaju život i koji u nekim slučajevima mogu biti i prijatni. Oni najčešće ne zahtevaju nikakav tretman.

Sumanute ideje su sve one ideje kojih se osoba pridržava i u koje veruje i koje su nepodložne promeni bez obzira na argumente i to da svi drugi u okolini smatraju da nisu tačne. Osobi se čini da vidi stvari na ispravan način i istovremeno potpuno drugačiji od svih drugih ljudi. Osoba koja ima sumanutu ideju vidi da tu ideju drugi smatraju čudnom, netačnom, nerealnom, itd. ali uprkos tome ne sumnja u njenu tačnost. To je ideja ili više njih koje ne mogu biti objašnjene karakteristikama kulture kojoj osoba pripada, njenom ličnom istorijom ili religijskim ubeđenjima.

Sumanuta ideja može da nastane odjednom. Osobi se učini da joj je odjednom sve postalo jasno. Nedeljama ili mesecima pre toga je osećala da nešto nije u redu, ali nije imala adekvatno objašnjenje za ono što se dešavalo. Takođe, sumanuta ideja može nastati kao način da se objasni halucinacija. Ako osoba čuje glasove koji govore o njoj, može ih objasniti tako što zaključi da čuje glasove pripadnika neke tajne organizacije koja je prati.

Paranoidna sumanutost je naziv za ideje koje podrazumevaju da osobu neko prati ili maltretira. One mogu biti neuobičajene (npr. da neko utiče na vas preko napredne tehnologije ili da vas prati FBI), svakodnevne (npr. postajete uvereni da je vaš partner neveran i potvrdu za to nalazite u neobičnim detaljima koji nemaju veze ni sa seksom ni sa vernošću i drugi ljudi nisu u stanju da ih povežu). Paranoidne sumanute ideje mogu biti i vrlo uznemiravajuće, npr. ako verujete da vas progoni neko vama blizak.

Jedna od čestih vrsta sumanutih ideja su ideje odnosa. Možete početi da verujete da programi na televiziji govore o vama, da ljudi na ulici komentarišu vaše ponašanje ili vaš izgled, da vas neko neobično gleda, itd.

Sumanute ideje mogu, ali i ne moraju uticati na ponašanje. Može biti jako teško razgovarati o njima sa drugim ljudima iz straha da vas neće razumeti. Ukoliko verujete da drugi ljudi žele da vam naude, verovatno ćete biti povučeni i držati se za sebe. Ukoliko verujete da vas neko prati, možda ćete često menjati zaposlenja ili ćete se seliti iz jednog mesta u drugo.

Problemi u mišljenju poput poteškoća u koncentrisanju na novinske članke, knjige, filmove, itd. su takođe prisutne. Kada razmišljate ili pričate, gubite nit. Niste u stanju da se setite šta ste pričali ili govorili pre nekoliko minuta, neprimetno skrećete s teme na temu ili imate poteškoća da se jasno izražavate, zbog čega je drugim ljudima teško da shvate o čemu govorite. Možete imati osećaj da su vam misli odjednom nestale iz glave i da ih je neko uzeo. Takođe, osobe sa shizofrenijom ponekad veruju da misli koje imaju nisu njihove, kao da im ih je neko „ugurao“ u glavu.

„Negativni“ simptomi

–          Gubitak normalnih misli, osećanja i potreba

–          Gubitak interesovanja za život. Kao da je iz vas isparila energija i želja da učestvujete u svakodnevnim aktivnostima. Ništa vas ne obraduje, nemate entuzijazma.

–          Poteškoće u koncentrisanju

–          Zapostavljanje lične higijene

–          Nelagodnost u blizini drugih ljudi i potreba da se osamljuje

Ponekad je ljudima teško da shvate da tzv. „negativni“ simptomi nisu znak lenjosti ili nezainteresovanosti, već da su to jednako manifestacije shizofrenije kao i „pozitivni“ simptomi. Ova grupa simptoma nije jednako dramatična kao „pozitivni“ simptomi, ali mogu predstavljati veliki problem u svakodnevnom funkcionisanju, kao i problem u odnosima sa drugim ljudima kojima je možda teško da shvate da nije reč o nezainteresovanosti.

Da li svako sa ovim simptomima ima shizofreniju?

Ne. Svako može iskusiti neki od ovih simptoma, ali dijagnoza shizofrenije ne može biti postavljena na osnovu samo jednog.

Koliko je česta shizofrenija?

Pretpostavlja se da u toku života simptome shizofrenije iskusi 1 u 100 osoba. Shizofrenija se jednako često javlja i kod muškaraca i kod žena, a češća je u urbanim sredinama, kao i u nekim etničkim manjinskim grupama u Velikoj Britaniji. Retko se javlja pre 15. godine; simptomi se najčešće po prvi put manifestuju u uzrastu od 15 do 35 godina.

Šta je uzrok shizofrenije?

Tačan uzrok shizofrenije još uvek nije poznat. Pretpostavlja se da je reč o kombinaciji više faktora koji mogu da se razlikuju od osobe do osobe.

Izvesno je da određenu ulogu u razvoju shizofrenije igraju geni. Svaka deseta osoba sa dijagnozom shizofrenije ima još roditelja sa psihijatrijskim poremećajem. Poznato je da ukoliko jedan blizanac ima shizofreniju, drugi ima rizik od 50% da je razvije. Ova statistika važi i za blizance koji su odgajani u različitim sredinama i različitim porodicama.

Zloupotreba psihoaktivnih supstanci i konzumiranje alkohola mogu biti deklanširajući faktori za simptome shizofrenije. Sa druge strane, osobe koje imaju simptome shizofrenije češće konzumiraju alkohol kao način da se izbore sa simptomima.

Hronična izloženost stresu, neadekvatni porodični odnosi i teško detinjstvo su faktori koji negativno utiču na pojavu simptoma.

Nasilje i shizofrenija

Veoma mali broj osoba sa shizofrenijom postaje agresivna! Statistika pokazuje da je daleko veća verovatnoća da će osoba sa ovom dijagnozom povrediti sebe nego druge.

Prognoza

Veliki broj osoba sa dijagnozom shizofrenije danas ne moraju da budu hospitalizovani i imaju uređene, stabilne živote i dugotrajne partnerske veze.

Za svakih 5 osoba sa shizofrenijom, 1 će se oporaviti u periodu od pet godina od početka simptoma, 3 će se oporaviti ali će imati i ponovne periode pogoršanja, samo 1 će imati dugotrajne, intenzivne simptome.

Šta će se dogoditi bez terapije?

Ukoliko samo čujete glasove, ako vam ne smetaju i ne ometaju vas u obavljanju svakodnevnih obaveza, verovatno da vam nije potrebna pomoć. Međutim, ukoliko glasovi postanu preglasni ili neprijatni (ili se pojave dodatni simptomi) trebalo bi da se obratite vašem lekaru.

Samoubistvo je češće kod osoba sa shizofrenijom, naročito ako ne dobijaju terapiju koja im je potrebna.

Nagomilavaju se dokazi koji sugerišu da je rani tretman shizofrenije od ključnog značaja za dugotrajnu prognozu!

Terapija

Ukoliko imate simptome shizofrenije, trebalo bi da započnete medikamentoznu terapiju što pre!

Sasvim je moguće da nećete morati da idete u bolnicu, ali bi trebalo da odete na pregled kod psihijatra.

Lekovi pomažu da se otklone simptomi koji izazivaju najviše patnje i koji ometaju funkcionisanje, ali tu nije kraj tretmana. Započinjanje terapije lekovima je tek prvi korak koji omogućava i započinjanje psihoterapijskog tretmana, kao i uključivanje porodice, partnera ili prijatelja.

Leave a reply