O Depresiji: šta je depresija i šta ako boluje od depresije? Da li je izlečiva?
Samo su neka od pitanja sa kojima se suočavaju naši pacijenti. Ne bojte se. Hajmo zajedno da saznamo. Ali da krenemo redom.

Šta je depresija?
Depresija je mentalni poremećaj koji pogađa raspoloženje i dovodi do niza promena ili simptoma (videti u daljem tekstu), što onesposobljava ličnost, ali i njegovu porodicu. Depersiju trebamo razlikovati od normalne, prolazne tuge, najčešće na neku gubitak.

Koji su simptomi depresije?
1. Neraspoloženje, tuga ili praznina
2. Gubitak interesovanja i zadovoljstva
3. Smanjenje energije i aktivnosti,povećan zamor
4. Oštećenje koncentracije i pažnje
5. Smanjenje samopouzdanja i samopoštovanja
6. Osećanje krivice i bezvrednosti
7. Sumoran i pesimističan pogled na budućnost
8. Ideje o samopovređivanju ili suicidu
9. Poremećaj spavanja-jutarnje buđenje dva sata pre uobičajenog vremena, depresija teža ujutru
10. Poremećaj apetita-smanjenje apetita ili pojačan apetit
11. Psihomotorana agitacija ili retardacija
12. Gubitak libida

Koliko je raširena depresija?
Depresija je najčešći mentalni poremećaj u opštoj populaciji, 15-20% odraslih osoba pati od nje. Depresija je razlog za 75% psihijatrisjkih hospitalizacija. 10% depresivnih pacijenata izvrši suicid. Češće oboljevaju žene i to, dva puta, u odnosu na muškarce.
Da li postoji više vrsta depresija?
1. Unipolarne i bipolarne depresije (u sklopu bipolarnog afektivnog poremećaja ili manično-depresivne psihoze).
2. Apsihotične i psihotične depresije (koje karakteriše sumanute ideje, halucinacije, depresivni stupor)
3. Endogena (nasledna) i reaktivna depresija (nakon stresne situacije ili događaja)
4. Atipične depresije koje karakteriše povišena potreba za spavanjem, povećan apetit i telesna težina, povećana žudnja za slatkišima.
5. Sezonska depresija –javlja se u isto doba godine, obično jesen ili zima, ređe leti.
6. Postapartalna depresija-depresija koja se java nakon porođaja.

Koji su uzroci deperesije?

Više faktora mogu prouzrokovati depresiju:
1. nasleđe,
2. uslovi odrastanja, gubitak roditelja ili sataroca, zanemarivanje deteta, odsustvosocijalne podrške i dugotrajno pomanjkanje samopoštovanja.
3. psihosocijalni stres (gubitak voljene osobe, posla, međuljudski sukobi i problemi),
4. hormonalni disbalans,
5. poremećaj u funkcionisanju neurotransmitera.
6. upotreba psihoaktivnih substanci: alkohola, marihuane, sintetičkih i nesintetičkih droga.
7. pojedina telesna oboljenja, kao na primer, oboljenje štitne žlezde, anemija, dijabetes, tumori mozga ili druga onkološka oboljenja.

Da li se depresija leči?
Razvojem nauke depresija se leči kombinacijom farmako i psihoterapije. Postoje efikasni lekovi, nazvani antidepresivima koji uspešno regulišu funkciju neurotransmitera u centralnom nervnom sistemu, posebno serotonina i noradrenalina.
Smatramo da lečenje nije celishodno bez uključivanja pacijenta u psihoterapijskli rad.
Kognitivno-bihejvioralna terapija (KBT) kakvu su razvili Beck i njegovi saradnici u Filadelfiji obuhvata korišćenje kognitivnih i bihejvioralnih tehnika. KBT je aktivan, direktivan, vremenski ograničen, strukturiran pristup utemeljen na teorijskoj racionali da su emocije i ponašanja neke osobe u velikoj meri određeni načinom na koji ta osoba strukturira svet. KBT je oslonjena na proces propitivanja i vođenog otkrivanja, a ne na držanje predavanjia, raspravu ili ubeđivanje pacijenta. KBT je utemeljena na čvrstoj terapijskoj saradnji, u kojoj je pacijent eksplicitno identifikovan kao ravnopravni partner u timskom pristupu rešavanja ovog zdravstvog problema. KBT je kratka i vremenski ograničena, ne razvijajući zavisni položaj pacijenta prema terapeutu, nego osposobljavajući čoveka da razvije sopstvene veštine samopomoći koje će primenjivati u realnoj životnoj situaciji.

Da li se depresija može vratiti?
Nelečene epizode obično prođu unutar 3-6 meseci, ali se često i vraćaju, pa kod 15-20% pacijenata poremećaj postaje hroničan.
Procenjuje se da se neadekvatno lečena depresija u 67% slučajeva se može vratiti, što zahteva ozbiljnost u lečenju i praćenje stanja pacijenta i nakon povlačenja simptomatologije.

Koje su poznate ličnosti bolovale od depresije?
Depresija kao fenomen ne zaobilazi ni poznate ljude. Tako je Abraham Linkoln, presednik Amerike bolovao od unipolarne depresije. Vinston Čerčil, predsednik vlade Ujedinjeog Kraljevstva je bolovao od tzv.bipolarne depresije. Ali kao što vidimo hrabro su se uhvatili u koštac sa ovim problemom i uspešno su vodili svoje države.

Dr Aleksandar Stojičić, psihijatar i psihoterapeut.

Leave a reply