Na početku teksta želeo bih da se ogradim od širenja bilo kakve rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti koja se u naslovu može naslutiti. Naime naslov istoimene pesme Jovana Jovanovića Zmaja je citiran jer predstavlja jasan i slikovit a dobro poznat opis onoga što želim reći. Zapravo svako želi da na što bolji način prezentuje ono čime se bavi odnosno „prodaje“ poput lika iz pesme a to bih ovom prilikom pokušao i ja. Možda će vam tekst delovati hvalisavo ali pročitajte i prosudite sami.
Ekspanzija psihologije kao humanističke nauke koja se zasniva na radu sa ljudima, dobila je svoje mnogobroje discipline i pravce. Sve one su usmerene i zasnivaju se na istom ili sličnom principu – na lični rast i razvoj pojedinca, razvoj ličnosti, prevladavanje stresa i kriznih situacija, usavršavanje ličnih kompetenci, savetovanje… Na ovaj način nastali su life coach-evi, gurui, motivacioni govornici, psihoterapeuti. U okviru svih ovih podela postoje brojne razlike koje mogu biti presudne za rešavanje vašeg problema zbog kojeg biste se nekom od pojedinaca iz navedenih grupa obratili. Kako ja nisam edukovan da govorim o svim pravcima koje sam naveo, govoriću o svom modalitetu, kognitivno-bihejvioralnoj psihoterapiji i zašto ovaj metod smatram pouzdanim.
Kako biste na početku razlikovali nadrilekarstvo od medicine, odnosno veštinu od nauke potrebno je znati šta je sve potrebno da bismo nešto mogli smatrati naukom:
1. Teorija. Teorijska osnova se odnosi na pretpostavke na kojima se određena naučna oblast zasniva. Stvorena od pretpostavki i objašnjenja, predstavlja uopšteno znanje o nekom problemu.
Ovaj deo sadrži svaka od disciplina koja se na neki način bavi radom sa ljudima. Svako ima svoju teoriju na osnovu koje nešto pretpostavlja i smatra da će delovati.
2. Empirija. Praktično iskustvo, znanje zasnovano na činjenicama, proučavanje putem posmatranja činjenica.
Većina teorija ima i dobru empirijsku osnovu. Svako zna nekoga kome je nešto pomoglo ali da li je to dovoljno da bi se naukom moglo zvati…
3. Eksperiment. Postupak u kome se proučavaju uzročno-posledični odnosi ispitivanih pojava.
Neke od disciplina imaju eksperimente koji takvu teoriju podižu na jedan ozbiljniji nivo.
4. Mogućnost da se eksperiment ponovi.
Mali broj disciplina, pravaca, teorija se može svrstati u ovu grupu koja u sebi sadrži i ponovljivi eksperiment kako bi 2 i 2 uvek bilo 4, a ne nekada 3 a nekada 5. Ovaj poslednji deo je samim tim i najvažniji jer jasno odvaja nauku od same teorije. Svakako kognitivno-bihjevioralna psihoterapija se nalazi u ovoj grupi.
Kada sve ovo ispitate u svakoj od disciplina kojom želite pomoći sebi, proverite da li sadrži sve navedene elemente. Zašto je ovo važno pokušaću da objasnim slikovitim primerom u duhu naslova ovog teksta.
Ukoliko znate da je neko koristio neki lek i “znate”, “čuli ste” da je nekome pomogao a nekome nije, kolika će biti verovatnoća da ćete lek uzeti? Verovatnoća da hoćete postoji ali samo ukoliko tim ljudima kojima nije pomogao nije ni naškodio. Ukoliko je nekima škodio verovatnoća da ćete lek uzeti se smanjuje. Štetnost nekompetentnog terapeuta svakako treba opisati u još jednom tekstu ali to sada nije tema.
Ukoliko ste “čuli” ili “znate” da je neki lek svima pomogao da li će verovatnoća za uzimanjem leka biti veća ili manja nego u prethodnoj situaciji? Naravno veća.
Ovom analogijom želeo sam da ukažem na vrednost bihejvioralnog eksperimenta u kognitivno – bihejvioralnoj psihoterapiji. Eksperimenti kojima se u terapiji koristimo kao i tehnikama, metodama, stoje čvrsto na svojim nogama i mogu se iznova i iznova ponavljati sa istim rezultatima.
Sve ovo ovako napisano deluje gotovo euforično zanimljivo i moćno, međutim u tekstu istoimene pesme pominju se i mane konja koji je na prodaju. Mana svake psihoterapije jeste da neće svaki psihoterapijski modalitet odgovarati svakome i da nijedna ne daje garancije za rešenje problema, kako svi ostali psihoterapeutski pravci, tako i kognitivno- bihejvioralna psihoterapija. Razlozi za to su brojni, od motivacije, preko ličnih afiniteta klijenata, do transfera u odnosu sa terapeutom itd…
Treba dodati i to da osobama sa malim problemima, slatkorečivost pozitivne psihologije može u mnogome pomoći, nije zanemarljiva i ne treba je izbegavati. Svakako ne predstavlja srž rešenja većih životnih teškoća i problema. To je ključni trenutak kada na scenu stupa psihoterapija. Iz tog razloga je raznovrsnost disciplina koje se bave čovekom potrebna i poželjna. Svaka osoba će pronaći baš ono što je toj osobi potrebno ukoliko se adekvatno informiše.
Glavna odlika pravaca koji nisu zasnovani na naučnom principu lako može podsetiti na Ikara i njegov pokušaj leta sa krilima zalepljenim voskom. Uz previše podrške i pozitivizma, odletite previše visoko i tada se krila otope posle čega neminovno sledi pad koji neretko može biti i gori nego vaše stanje sa početka rešavanja problema.
Nadam se da je ovaj tekst pomogao u razgraničavanju određenih nedoumica i pojasnio glavne razlike između brojnih pravaca u psihologiji i kognitivno bihejvioralne psihoterapije kao naučnog metoda. Svakako, barem vas je podsetio na jednu zanimljivu pesmu Jovana Jovanovića Zmaja kao i na mit o Ikaru.