Svi mi imamo različite navike po pitanju ishrane. Postoje brojni stilovi ishrane koji omogućavaju da ostanete zdravi. Međutim, neki stilovi vode ka neprestanom strahu od gojaznosti i mogu oštetiti zdravlje. To su poremećaji ishrane i tu spadaju:

  • prejedanje
  • izgladnjivanje
  • gubljenje kalorija na načine koji mogu biti štetni po zdravlje

Anoreksija nervoza

Simptomi

  • sve veća briga o težini
  • smanjenje obroka
  • preterana fizička aktivnost
  • pušenje cigareta za održavanje težine ispod prihvatljive
  • smanjen libido
  • neredovni ciklusi kod žena ili gubitak menstruacije

Kada počinje?

Počinje obično u tinejdžerskom dobu, statistika pokazuje da pogađa jednu od 150 devojčica i jednog od 1000 dečaka, u uzrastu od 15 godina, ali se može dogoditi i u detinjstvu, a i u odraslom dobu.

 

Tok bolesti:

  • Osoba uzima niskokalorične male obroke, hrani se “zdravo” – voćem, povrćem i salatama, ne omogućavajući organizmu da dobije dovoljno energije.
  • Fizičko vežbanje, do iscrpljivanja, uz tablete za mršavljenje i preteranu konzumaciju cigareta.
  • Strah od dobijanja na težini
  • Održavanje kilaže ispod normalne
  • Porodica prva primećuje gubitak na težini
  • Osoba laže okolinu o svojoj ishrani

Bulimija nervoza

Simptomi:

  • Sve veća briga o težini
  • Prejedanje
  • Povraćanje ili korišćenje laksansa u cilju gubitka kalorija
  • Neredovni ciklusi kod žena
  • Osećaj umora
  • Osećaj krivice
  • Održavanje težine uprkos dijeti

 

Kada počinje?

Počinje obično u tinejdžerskom dobu, ali osobe dugo godina ne traže pomoć, jer mogu da sakriju problem, iako ih pogađa i na poslovnom i na ličnom planu.

Proces teče tako što se osoba prejeda visokokaloričnom hranom, jede velike količine, u tajnosti. Zatim nastupa krivica i griža savesti i potreba za izbacivanjem hrane što se sprovede u delo povraćanjem ili korišćenjem laksanasa. Izuzetno neprijatan i zamoran krug navika u koji osoba upada, a posebno štetan po zdravlje.

Posledice anoreksije i bulimije nervoze

Psihološi simptomi:

  • Neispavanost
  • Loša koncentracija, izuzev na gubljenje kalorija
  • Osećaj depresije
  • Gubitak interesovanja za ljude
  • Opsesivno razmišljanje o ishrani

 

Fizički simptomi:

  • Umor, slabost i hladnoća usled usporavanja metabolizma
  • Opstipacije
  • Slab rast, nedostizanje visine
  • Lomljivost kostiju
  • Osoba ne može da za trudni zbog poremećenog ciklusa
  • Oštećenje jetre, posebno uz konzumaciju alkohola
  • Smrt – anoreksija ima najveću stopu smrtnosti u odnosu na sve probleme mentalnog zdravlja!

 

Povraćanje izaziva:

  • Oštećenje gleđi na zubima (delovanje kiseline iz povraćenog sadržaja )
  • Upalo lice
  • Nepravilan srčani rad (disbalans elektrolita u organizmu)
  • Slabost
  • Umor
  • Oštećenje bubrega

Redovno korišćenje laksativa izaziva:

  • Stomačne bolove
  • Otekle prste
  • Nemogućnost pražnjenja creva bez korišćenja laksativa
  • Oscilacije u težini

Šta izaziva poremećaje ishrane?

Postoji više činilaca, ali evo nekih najvažnijih koji deluju u sadejstvu.

Pritisak društva – socijalni milje diktira pravila ponašanja jednog društva. Ona društva koja ne uzdižu mršavost kao ideal izgleda da se ne suočavaju sa poremećajima ishrane u velikoj meri. “Mršavo = lepo” održava se u zapadnoj kulturi. Mediji plasiraju izveštačenu mršavost kao ideal, koji mnoge osobe povede u smeru dijeta, koje skliznu u anoreksiju.

Nedostatak kontrole – mnoge osobe i posle dostizanja kritične tačke donje granice težine, ne staju sa dijetom, što može biti vrlo opasno po zdravlje, a i život.

Pubertet – anoreksija može uticati na pubertet, posebno na sekundarne polne karakteristike kod dečaka, a kod devojčica na ciklus.

Depresija – mnoge osobe jedu zbog smanjivanja nervoze ili jednostavno kada im je dosadno. Ljudi koji pate od bulimije su često depresivni, a povraćanje i dijareja produbljuju osećaj tuge.

Nisko samopoštovanje – ljudi koji pate od anoreksije ili bulimije obično imaju nisko samopoštovanje, te gubitak na težini može biti način za postizanje većeg samopoštovanja.

 

 Da li je drugačije kod muškaraca?

  • Poremećaji ishrane su zastupljeni kod odredjenih zanimanja koje zahtevaju nisku težinu – ples, plivanje, atletika, rvanje.
  • Muškarci više traže pomoć za rešavanje svog problema, nego šo su skloni da ga drže u sebi

Ako mislite da imate problem, postavite sebi sledeća pitanja:

  • Da li vodite sebe u bolest jer ste nezadovoljni sobom?
  • Da li se neprestano brinete da ćete izgubiti kontrolu nad uzimanjem hrane?
  • Da li ste izgubili više od 6 kilograma u poslednja 3 meseca?
  • Da li mislite da ste debeli uprkos tome što okolina očigledno smatra da ste vitki?
  • Koju vrstu hrane najviše jedete?

Ako je Vaš odgovor “Da” na više od 2 pitanja, verovatno imate problem.

Pomozite sebi

Anoreksija zahteva pomoć stručnjaka više nego bulimija. Ono što sami možete da uradite je sledeće:

  • Držite se pravilnog rasporeda obroka, a užinu ne preskačite ukoliko je težina vrlo niska (poželjna i noćna porcija)
  • Pokušajte da naterate sebe da napredujete – to je pomak za vaše zdravlje! Ako ne možete odmah da se primorate na doručak, sedite svako jutro za sto po nekoliko minuta u vreme doručka i popijte čašu vode! Kada se naviknete, krenite sa malim zalogajima i radite to svaki dan.
  • Vodite dnevnik ishrane, šta jedete, kada jedete i kako se osećate.
  • Budite iskreni prema sebi i drugima, po pitanju ishrane.
  • Podsetite se da ako izgubite još na težini bićete jos nervozniji i depresivniji.
  • Napravite dve liste, jednu na kojoj ćete pisati šta vam je vaš problem doneo, i drugu – šta ste zbog njega izgubili.
  • Ne kažnjavajte svoje telo. Odredite razumnu težinu koja odgovara vašem uzrastu i konstituciji.
  • Ne merite se više od jednom nedeljno.
  • Ne provodite vreme ispred ogledala. Što se više zagledate, više zamerki ćete nalaziti. Niko ne izgleda savršeno.

Pomoć stručnjaka

  • Možete potražiti pomoć savetnika za ishranu, psihologa ili psihijatra.
  • Obavite zdravstveni pregled celog tela.
  • Vrsta tretmana zavisiće od simptoma, uzrasta i navika u ishrani.

Važno za anoreksiju:

  • Psihijatar ili psiholog će razgovorom pokušati da sazna kako je problem počeo i kako se razvijao. Zavisno od broja izgubljenih kilograma, uradiće se pregledi krvi. Ukoliko dozvolite, stručnjak će razgovarati sa porodicom ili prijateljima o problemu koji imate.
  • Ukoliko živite sa roditeljima, oni bi trebalo da prate vaš režim ishrane, bar u početku, pogotovo po pitanju redovnosti i dovoljne količine hrane
  • Redovne kontrole su obavezne
  • Porodica treba da učestvuje u rešavanju problema. Nije neophodna porodična terapija, ali je poželjno razumevanje problema od svih članova.
  • Moraćete se informisati koliko kalorija dnevno treba da unosite, koja je željena težina u skladu sa polom, godinama, konstitucijom, kako da se hranite a da budete sigurni da nećete postati gojazni, a da istovremeno imate kontrolu nad tim šta jedete.

Psihoterapija i savetovanje

  • Razgovor sa terapeutom jednom nedljno, u cilju razumevanja i rešavanja  problema
  • Možete odabrati grupnu terapiju, gde ljudi proživljavaju sliče probleme.
  • Poželjno je da porodica bude uključena
  • Savetovanje može trajati mesecima ili godinama
  • Terapeut može savetovati hospitalizaciju ukoliko se stanje ne popravlja, a bitno ugrožava zdravlje ili život.

Hospitalizacija

  • Obuhvata takođe razgovor o problemu.
  • Laboratorijski pregled krvi u cilju otkrivanja anemije ili infekcije.
  • Redovno merenje težine
  • Različiti dijagnostički testovi i pregledi, u cilju otkrivanja drugih oštećenja organa.

Dobijanje na težini ne znači potpuno ozdravljenje, ali ozdravljenja nema bez povećanja težine!

Uspeh u lečenju?

  • Oporavak je moguć u više od 50 % slučajeva.
  • Jedna od 5 hospitalizovanih osoba završi smrću osobe.
  • Ukoliko organi nisu ošećeni , oporavak je gotovo zasigurno obezbeđen kada osoba počne da jede.
Leave a reply