Šta je demencija?

Nema osobe koja povremeni nije zaboravna. Demencija je samo na prvi pogled nalik zaboravnosti koju svi povremeno iskusimo.

Demencija je neuropsihijatrijski problem koji se najčešće u početku manifestuje problemima sa pamćenjem, ali s vremenom zahvata i druge moždane strukture što se manifestuje kao

  • Poteškoće u savladavanju svakodnevnih zadataka
  • Poteškoće u ostvarivanju komunikacije sa drugima
  • Promene u raspoloženju, rasuđivanju i osobinama ličnosti

Demencija se obično pogoršava kako vreme prolazi. Osoba sa demencijom sve više i sve češće mora da se oslanja na druge ljude. Premda je najčešća kod starijih osoba, demencija može da bude dijagnostikovana i kod ljudi uzrasta oko 40 godina.

Svaka dvadeseta osoba starija od 65 godina ima demenciju, a do početka devete decenije svaka peta osoba ima određen broj simptoma demencije.

 

Šta je uzrok demencije?

Alchajmerova bolest je najčešći uzrok demencije u svetu. Oštećeno tkivo se nakuplja u moždanim strukturama i formira depozite koje nazivamo „plakovima“ ili „nitima“. Ovi depoziti uzrokuju oštećenje i smrt ćelija koje ih okružuju. Alchajmerova bolest takođe utiče i na hemijske supstance (pre svega na acetilholin) u mozgu koje učestvuju u komunikaciji između moždanih struktura.

Javlja se postepeno i razvija se tokom godina. Ponekad se javlja porodično, a statistika pokazuje da je veoma verovatno da će pogoditi osobe sa Daunovim sindromom.

Ova bolest podrazumeva određene probleme sa pamćenjem i mišljenjem. Usvajanje novih informacija postaje otežano, osoba ima poteškoća da se priseti skorašnjih događaja, poruka, razgovora ili zakazanih sastanaka.

Alchajmerova bolest se manifestuje i zaboravljanjem imena osoba koje poznajete, kao i mesta na kojima ste bili. Često niste u stanu da pronađete pravu reč da opišete ljude koje poznajete ili objekte kojima rukujete. Ovo može biti frustrirajuće i razlog lošeg raspoloženja, pa i depresije. Možete početi da optužujete ljude da su vam uzeli, sakrili ili ukrali predmete, dok ste ih zapravo vi izgubili.

Ljudi sa demencijom često nisu svesni svog problema i naljute se kada im bliske osobe sugerišu da potraže pomoć. Rođaci osoba kojima je dijagnostikovana demencija navode da simptome demencije prate i promene u ponašanju i razmišljanju – imaju osećaj da se osoba promenila, da reaguje drugačije nego pre i da pokazuje drugačije ponašanje.

Pored Alchajmerove bolesti, postoje i druge vrste demencija poput demencije sa Luijevim telima, fronto-temporalne demencije ili vaskularne demencije koja se javlja kada postoje problemi u snabdevanju mozga arterijskom krvlju, zbog čega nastaju minijaturni šlogovi. Često se javlja kod pušača, osoba sa visokim krvnim pritiskom, povišenim holesterolom ili kod dijabetičara. Demencija takođe može da se javi u sklopu bolesti bubrega, jetre ili štitaste žlezde, kao i u slučaju nedostatka nekih vitamina, što je danas retko.

 

Potražite pomoć

Ukoliko vas brine vaše pamćenje, obratite se svom lekaru opšte prakse. On ili ona mogu da vam zadaju jednostavan test za procenu pamćenja i da uz dodatne analize (krv, itd.) i fizikalni pregled procene vaše stanje. Ukoliko vaš lekar smatra da je to potrebno, može vas uputiti kod specijaliste za ovu problematiku ili u specijalizovanu kliniku koja se bavi proučavanjem i lečenjem demencija.

 

Praktični saveti

  • Vodite dnevnik koji će vam pomoći da pamtite vaše obaveze i dogovorene sastanke
  • Vežbajte vaš um tako što ćete rešavati sudoku, ukrštene reči, itd.
  • Redovno vežbajte, održavanje fizičke kondicije je veoma važno
  • Hranite se pravilno i redovno. Samo uzimanje suplemenata poput vitamina E ili ekstrakta biljke Ginkgo biloba nije dovoljno

 

Terapija

Terapija zavisi od tačne dijagnoze i brojnih drugih faktora. Međutim, za većinu poremećaja iz ove grupe ne postoji lek.

Postoji grupa lekova koji se zove „inhibitori acetilholin esteraze“ koji mogu da uspore progresiju Alchajmerove bolesti. Aspirin u malim dozama može da pomogne kod vaskularne demencije tako što će sprečiti nastanak daljih šlogova. Regulisanje holesterola, nivoa šećera u krvi i ostavljanje pušenja takođe ima pozitivne efekte.

Leave a reply