Podrška u prevazilaženju kriznih stanja

Prema definiciji kriza je dogadjaj koji remeti psihičku ravnotežu osobe. To je svaka ugrožavajuća situacija u kojoj se individua ne snalazi i za koju nema adekvatan repertoar ponašanja, dakle nema uhodan mehanizam suprotstavljanja. Kriza je uvek vezana za osećaj patnje. Ona se, donekle, može izjednačiti sa stresom, jer oba pojma podrazumevaju psihičko stanje koje je posledica iznenadnog i nepovoljnog dogadjaja.

Kriza je vremenski ograničena i obično traje 1-6 nedelja. Za to vreme se odvijaju značajne promene u našim emocijama i načinu razmišljanja. Prekida se uobičajenn način funkcionisanja. Javlja se snažna potreba za podrškom ali i otvorenost za promenu sopstvene ličnosti. Zato je kriza veoma bitan i potencijalno pozitivan dogadjaj u životu. Ona pruža mogućnost za psihološki napredak. Osoba traži rešenje i razvija mehanizme za prevazilaženje problema. Ako u tome uspe napredovala je u ličnom razvoju i stekla neprocenjivo iskustvo. Ako ne, onda razvija pogrešne reakcije koje nisu bazirane na realnosti ili su čak socijalno neprihvatljive. Posledica toga je povišena osetljivost i novo zapadanje u krizna stanja, što može na kraju dovesti do teških mentalnih poremećaja.

Zbog svega rečenog veoma je važno prepoznati krizno stanje kod sebe i svojih bližnjih, te na vreme pomoć potražiti i pružiti. Veoma efikasnu pomoć, osim profesionalaca (psihologa, psihijatara i psihoterapeuta) mogu pružiti i tzv. laici, i to prijatelji, rodjaci, sveštenici, obučeni volonteri i drugi.

U krizi se javljaju sledeće promene:

– emotivne: aksioznost, depresivnost , krivica, beznadežnost, ljutnja
– bihejvioralne: agresija, antisocijano ponašanje, povlačenje
– kognitivne: suženi obim pažnje, smanjena intelektualna efikasnost
– socijalne: gubitak afektivnih veza, smanjena socijalna efikasnost

Faze reagovanja na stresni dogadjaj su:

1. Šok i neverica
2. Razvoj svesti o događaju
3. Razrešavanje krize

 A faze razrešavanja su:

1. Pokušaj uobičajenog načina razrešenja problema.
2. (ako 1. ne uspe) anksioznost, strah, bespomoćnost.
3. Pokušaji da se priđe problemu na nov način (redefinisanje, modifikacija  pristupa)
4. (ako 3. ne uspe) narastajuća anksioznost do tačke sloma.