Poboljšanje i isticanje ličnih potencijala

Sa psihološke tačke gledišta, samopouzdanje se zasniva na samopoštovanju, a samopoštovanje jednostavno znači da se osoba dopada sebi, da voli sebe takvu kakva jeste.

„Najgora usamljenost je ona koju imamo kada nam nije ugodno sa samim sobom.“ (Mark Twen)

Samopoštovanje ne zavisi od uspeha kao samoprocena, niti je rezultat upoređivanja sa drugima, jer uvek će se naći neko bolji. Samopoštovanje znači da volimo sebe zbog onoga što jesmo, a ne zbog toga šta smo ili šta nismo u stanju da uradimo.

Čovek koji ima razvijeno samopoštovanje u bliskom je kontaktu sa životnom silom. On je voli i njen je prijatelj. Zato je prijatelj i sebi, i voli sebe. Prisetimo se šta radi cvet ili travka sa svojom potrebom da raste i razvija se. Šta ako padne na tlo koje nije pogodno? Iskoristiće svaku, i onu najmanju mogućnost da realizuje svoj razvojni potencijal. Možemo da je vidimo kako „niče iz betona“, kako nalazi sitne pukotine sa malo zemlje, vode… nalazi nekako put do svetlosti, i raste. Ne razmišlja o tome da je rast rizičan. Može da dođe jaka suša i vrućina koje će da je sprže. Neko može da je zgazi ili počupa… Svašta može da se desi u životu jedne biljke. Ali, to za nju nije razlog da se ne razvija dokle god može. Biljka svoj zadatak ne dovodi u pitanje. Čovek ima mnogo veću slobodu da upravlja svojim ponašanjem, da manipuliše svojim psihološkim mehanizmima, pa i slobodu da sputava sopstvenu životnu silu i razvoj svojih potencijala.

 

Šta je potrebno za razvoj samopoštovanja?

Da bi čovek poštovao sebe potrebno je da ispunjava svoje životne zadatke, da razvija svoje potencijale. Sredina u kojoj se razvija može da mu pomaže u tome ili da ga ometa. Ali, to što osoba možda nije imala odgovarajuće spoljašnje okolnosti koje bi joj olakšale ispunjavanje razvojnih zadataka ne oslobađa je odgovornosti pred samom sobom za razvoj vlastitih potencijala. Ako ih ne razvije, imaće nisko samopoštovanje bez obzira na sve „olakšavajuće okolnosti“ koje mogu da posluže kao „alibi“ za zastoje u razvoju.

Ti otežavajući faktori mogu da posluže čoveku da razume zašto je postao takav kakav jeste, da ne okrivljuje sebe za neispunjavanje razvojnih zadataka…ali, to neće da promeni činjenicu da zadaci nisu ispunjeni, i da nema samopoštovanja dok ih osoba ne ispuni kako zna i ume, makar i pod najtežim okolnostima. Odgovorni smo za sopstveni razvoj bez obzira na smetnje i prepreke koje nam život postavi. Imamo moć da damo pravi odgovor čak i pod teškim, ometajućim okolnostima. Ta moć je u nama, i protivteža je svim „objektivnim otežavajućim okolnostima“ koja nas zadese. Čovek može da bira kako će da opaža, tumači i prihvata stvarnost, i na osnovu toga gradi svoju predstavu o sebi i svetu.

Još tekstova

  • Depresija

    Bezvoljnost, nemotivisanost, gubitak energije, volje i životne radosti.

  • Stres

    Problemi na radnom mestu i u školi, nemogućnost učenja, burn out sindrom (sindrom izgaranja).

  • Fobije

    Fobija je neosnovan ili iracionalan strah od objekata, ideja ili situacija.

  • Porodična psihoterapija

    Seksualno funkcionisanje, nerazumevanje, gomilanje nezadovoljstva.