Metode prevazilaženja stresnih situacija

Potpuno prevazilaženje stresa nije moguće, isto kao što nije moguće osloboditi se svih frustracija. Svako od nas je ponekad pod stresom i stres je sastavni deo života.

Život bez stresa nije moguć, te je, takođe, nemoguće i potpuno prevazilaženje stresa. Nije, međutim, problem u tome što stres ne možemo prevazići u potpunosti, problem je u tome što ljudi ne znaju kako da se s njime nose.

Potpuno prevazilaženje stresa, takođe, nije moguće i zato što stres nije uvek doživljen negativno. Stres u vidu uznemirenosti, napetosti, odnosno negativan stres, u psihologiji je poznat pod nazivom “distres”. S druge strane, postoji i stres koji ljudi doživljavaju pozitivno. Taj stres nam je poznat kao “eustres”.

Stres je stanje dugotrajne napetosti usled koje se javljaju fiziološke, psihosomatske smetnje koje, logično, negativno utiču na celokupni psihofizički sklad i zdravlje. Stres je subjektivni doživljaj, naša lična reakcija koju doživljavamo kao posledicu tumačenja situacije u kojoj se nalazimo. To je sklop emocionalnih, fizičkih, fizioloških reakcija i ponašanja. Ukoliko je u pitanje distres, odnosno negativan stres, ovaj sklop reakcija se javlja kada procenimo da će se nešto loše dogoditi, da nam je nešto preteško i da time nećemo moći vladati. Posledice dugotrajnog distresa su pogoršanje zdravstvenog stanja, frustriranost, mentalna i fizička iscrpljenost. Sve je više nalaza o tome da je stres jedan od glavnih uzroka nastanka mnogih malignih bolesti. Kada se priča o uzrocima nastanka raka, stres se neizbežno pominje. Mada potpuno prevazilaženje stresa nije moguće, moguće je umanjenje njegovih negativnih posledica po naše zdravlje.

Ne samo da potpuno prevazilaženje stresa nije moguće, već ono nije ni poželjno. Čak i kada se ne radi o pozitivnom stresu, već o distresu, potpuno prevazilaženje stresa bi moglo da nas dovede u opasnost. Kada doživljavamo stres, u našem organizmu se aktivira mehanizam koji je poznat kao “bori se ili beži” ili “fight or flight” mehanizam. Dakle, kada smo u opasnosti, fiziološki će se javiti stresni odgovor koji podrazumeva lučenje adrenalina, pojačanu budnost i snagu, što će nam obezbediti da se suočimo s opasnošću ili od nje pobegnemo. “Bori se ili beži” princip je imao mnogo više smisla kada su postojale brojnije realne opasnosti (pre pojave civilizovanog društva). Danas se ovaj mehanizam često javlja nepotrebno, usled anksioznosti, odnosno iracionalnih strahova. To znači da sami sebe izlažemo nepotrebnom stresu i sami sebi činimo štetu i u odsustvu realnih opasnosti. Upravo zbog toga su razvijene brojne tehnike za prevazilaženje stresa, odnosno njegovo umanjivanje.

S druge strane, eustres – pozitivan stres je stanje koje ljudi ni ne žele da prevaziđu. Mi doživljavamo eustres, na primer, kada smo zaljubljeni. Ekstatične emocije, euforija i seksualni užici predstavljaju, za organizam, stres. Eustres, fiziološki gledano, na naš organizam utiče isto kao i distres. Jasno je, dakle, da je stres stanje, a da naše misli utiču na to da li ćemo ga doživeti pozitivno ili negativno.

Kada sve ovo uzmemo u obzir, potpuno prevazilaženje stresa ni ne treba da nam bude cilj. Korisniji cilj bi bio učenje načina za umanjenje negativnih efekata stresa, kao i prestanak katastrofiziranja povodom situacija koje su nam teške ili neprijatne.